26. Фестивал Ивањско цвеће
1. јул 2025.
Поново ради биоскоп!
4. август 2025.
Сивац је по 26. пут био домаћин ,,Ивањског цвећа“ – манифестације која чува и негује традицију и обичаје војвођанских Срба староседелаца и која је, као таква, врло ретка, самим тим и посебна у нашој земљи. Фестивал је отворен промоцијом књиге ,,Српске певане песме Војводине старе“ коју је приредио Дејан Томић, а његови гости на промоцији били су Јован М. Јовановић, Милутин Ж. Павлов и Максим Мудринић. Промоцију су увеличале певачка група ,,Босиље“ и дечија певачка група Дома културе Сивац, као и солиста Тамара Мокић. Потом је приказан филм ,,Бачки предео са Ивањским венцима“, аутора Светлане Азањац, у режији Слободана Самојловића, снимљен 2015. године у продукцији РТС-а, а који говори управо о Сивцу и симболици Ивањских венаца.
Дан касније, на платоу испред Дома културе био је постављен изложбено продајни штанд старих заната и уметничких рукотворина, а у порти Светониколајевског храма, након Свете литургије, традиционално су се плели Ивањски венци, чему су присуствовали председник Општине Кула, Дамјан Миљанић и директорка Дома културе Сивац, Вера Голубовић. Напослетку, у Дому културе одржан је традиционални концерт Чувара традиције на коме су, осим домаћина, учествовала културно уметничка друштва из Сомбора, Куле и Кусатка.
Директорка Дома културе, Вера Голубовић, истакла је да је чување традиције, обичаја, веровања и елемената културе Срба староседелаца од суштинске важности, те да је у овим изазовним временима итекако важно чувати овакве манифестације:
,,Отварамо 26. Фестивал ,,Ивањско цвеће“, манифестацију која чува традицију војвођанских Срба староседелаца. Фестивал смо отворили промоцијом књиге ,,Певане песме Војводине старе“, публицисте Дејана Томића, потом смо погледали филм РТС-а из 2015. године који говори о Сивцу, Ивањдану и симболици Ивањских венаца. Дан касније, на платоу испред Дома културе био је изложбено продајни штанд локалних произвођача, Удружења ЛАГ ,,Из срца Бачке“. Потом су се у Светониколајевском храму плели Ивањски венци, а на крају је у Дому културе одржан традиционални концерт Чувара традиције, уз учешће КУД-а из Кусатка код Смедеревске Паланке и КУД-ова из Сомбора и Куле, поред домаћина, Фолклорног ансамбла Дома културе Сивац. Чување традиције, обичаја, веровања, елемената културе, начина говора Срба староседелаца је од суштинске важности јер је то срж нашег културног наслеђа, а оно чини наш културни идентитет, тако да је у овим изазовним временима итекако важно чувати овакве манифестације“.
Руководилац Фолклорног ансамбла Дома културе Сивац, Злата Пурић, вратила се 26 година уназад и подсетила да су, учествујући на разним смотрама увидели да је на репертоару најмање традиције Срба староседелаца из Војводине, због чега су одлучили да оснују баш овај фестивал:
,,Као што смо рекли и ранијих година, Фестивал ,,Ивањско цвеће“ основали смо пре 26 година из разлога што смо, учествујући на разним смотрама, увидели да је на репертоару најмање традиције Срба староседелаца из Војводине – Банаћана, Сремаца и Бачвана. Наша изворна група прославила је Сивац и Сивац се узима као пример чувања традиције у песми, игри и ношњи. На семинарима и свугде где се показујемо смо неко ко је узор како се то раде бачке игре и песме у Војводини. Увек је концепција да имамо представнике Срема, Баната и Бачке и гост ансамбл који представља традицију Срба са осталих простора. Ове године су нам то гости из Кусатка који су извели игре из Централне Србије, одакле су они, као и игре из јужних делова Србије. Као и увек, плетење и освештање венаца било је у порти цркве, где је свака група ансамбала плела венце и после су бирани најлепши“.
Аутор књиге ,,Српске певане песме Војводине старе“, Дејан Томић, који је својом промоцијом отворио овогодишњу манифестацију, захвалио се челницима Дома културе што су посветили пажњу његовој књиги која има 417 нотних записа и изузетно је корисна антологија:
,,Представићемо књигу ,,Српске певане песме Војводине старе“, а то значи Срба староседелаца. Пронашао сам податак да је Сивац у 19. веку, седамдесетих година, имао преко 6000 Срба староседелаца, као што је мој Стапар, будући да сам тамо рођен, имао 5300. Пошто сам музички образован, вероватно је мени било намењено да приредим овакву књигу са 417 нотних записа и то је изузетно корисна антологија, јер се до сада таква антологија није приредила. Има песама које су записани не само српски етномузиколози, него и страни, и у овој мојој књизи је тачно наведено која је песма из које збирке приређена. Захвалан сам Дому културе у Сивцу што је посветио пажњу баш мојој књизи, да отвори овогодишњу манифестацију ,,Ивањско цвеће“. Ја ту видим једну логику, с обзиром на то да је моја мајка из Сивца и лепо је од њих што су ме се сетили и што су прихватили да промовишемо ову моју књигу која је, тврдим, од велике користи. Ја сам раније био присутан на ,,Ивањском цвећу“, то је била велика манифестација и било је много фолклорних друштава на терену у школи, али ово данашње време је за културу, нажалост, доста неподесно, па треба водити рачуна о сваком елементу“.
