Сутра у Сивцу пројекција филма ,,Хајдук у Београду“
22. децембар 2025.
У Дому културе у Сивцу одржано је 26. Етно вече, манифестација посвећена очувању традиционалног стваралаштва, обичаја и културе. Ове године фокус је био на представљању народне ношње из наших крајева, а програм је изазвао велико интересовање публике, па се у сали тражило место више.
Поред домаћина, на Етно вечери наступили су гости из Српског културног центра „Вук Стефановић Караџић“ из Бачке Тополе, Културно – уметничког друштва „Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца и Српског културно – уметничког друштва „Извор“ из Станишића, а госте је вином почастио кум овогодишње етно вечери, Бранислав Бане Рашковић.
Руководилац фолклорног ансамбла, Злата Пурић, истакла је да је поносна на целокупан догађај и на богатство народне ношње коју је публика имала прилику да види. Према њеним речима овакве манифестације су од изузетног значаја за очување традиције и њено преношење на млађе генерације:
,,Препоносна сам на ово вече – оно што је предивно је што смо видели богатство ношње из наших крајева, колико су наши људи имали укуса и колико је та ношња заиста урађена до детаља. Један неук народ, који је сам израђивао своју ношњу, то је заиста велико богатство. Наши гости били су Српски културни центар ,,Вук Стефановић Караџић“ из Бачке Тополе, Културно – уметничко друштво ,,Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца и Српско културно уметничко друштво ,,Извор“ из Станишића. Топола је организатор Фестивала динарских Срба и види се резултат дугогодишњег рада. Овај плод, ове ношње и богатства, сигурно је изникао из правилно одржаваног фестивала, са сугестијама, стручним људима, да та ношња данас изгледа овако. Видели смо ношња са Кордуна, Купреса, Источне Херцеговине, Буковице, Лике… Ове године је 80 година од колонизације, они су већ имали своје програме у својим местима, а ја сам пожелела да наша публика види то наше национално благо. Јако је важно одржавати овакве вечери, да би се очувала традиција и да се пренесе на млађе. Чини ми се да је вечерас била највише попуњена сала, није било места, људи су стајали. Програм је могао бити одржан и у великој сали, али је у Плавој сали некако топлији амбијент, а и тако смо навикли. Народ је потребно едуковати, будући да не зна довољно о својој традицији, ни о својој народној ношњи, а ово је прилика да нешто научимо наше људе, да они усвоје и да тако наша традиција живи“.
