5. Изложба ручно израђених гитара сутра у Сивцу
27. новембар 2025.
У Сивцу је протеклог викенда одржан 41. Фестивал акустичарске музике. Публика је имала прилику да послуша 13 сјајних композиција које су извели кантаутори из наше земаље, а осим тога уживали су и у мини концерту једног од најбољих вокала на пољу забавне музике и аутора неких од најлепших балада, Саше Васића.
Трочлани жири, који су чинили Дејан Томић, Фрањо Пинтер и Бобан Џевердановић, донео је одлуку да прву награду понесе Дуо Празвук из Апатина, који чине сјајни млади људи, Хана Томба и Немања Гузијан, са песмом ,,Легенда о вили и змају“. Да и публика има истанчан укус, који се овом приликом поклопио са укусом жирија, показује и то да је награда публике такође припала Дуу Празвук. Другу награду освојио је Аљоша Боруш из Новог Сада, који се публици представио песмом ,,Понекад ме љубав заболи“, а трећа награда припала је Дамиру Даду Долмагићу из Суботице који је извео песму ,,Саучесништво“.
Немања и Хана нису први пут на Фамусу, а поред бројних фестивала на којима су учествовали Фамус им је посебно у срцу због домаћинске атмосфере, сјајне организације и међусобног поштовања међу учесницима:
,,Утисци су нам феноменални! Ово је било једно прелепо вече. Све нумере слушали смо из публике, доста нумера нам се допало, атмосфера је била јако лепа, а у бекстејџу је било супер дружење. Учествовало сам на доста фестивала, али ми је Фамус некако у срцу. Обожавам овај фестивал јер има душу, домаћински је и стварно се лепо осећамо овде. Када је реч о нама, релативно смо млад састав, а Празвук се зовемо зато што комбинујемо традиционалну музику и етно world, пошто имамо различите инструменте. Наш циљ је да најпре уживамо у томе што радимо и доста истражујемо о светској музици и о инструментима који су се користили. Спојили смо ту нашу љубав са мало надограђеним знањем и генерално смо усмерени ка музици за медитирање, опуштање, да не кажемо потпуни релакс, али генерално свашта ту има. Приватно слушамо рок и метал, тако да и ту мало свирамо, распрострањени смо. Прошле године учествовали смо на Фамусу заједно, Хана је пре тога учествовала два пута, освајала је друго и треће место, али сада је први пут прво. Овде само да дођеш, чак и да не учествујеш, дивна је енергија. Људи су весели, приступ је домаћински и то се осетило све време, као и поштовање међу нама и иза и на сцени. Озвучење је било феноменално и једна велика похвала за организаторе. Није клише – стварно нам је част да учествујемо овде!“
По речима члана стручног жирија, гитаристе, композитора и учитеља музике, Бобана Џевердановића, ово је један од можда најбољих и најаутентичнијих фестивала, а ове године песме су биле посебно добре. Ипак, победници су се, како каже, издвојили специфичним звуком, оригиналношћу и емоцијом:
,,По мени је ово један од можда најбољих и најаутентичнијих фестивала у региону. Мислим да у региону нема сличног фестивала, где се емоције доносе кроз песме, кроз оригиналност, кроз приступ музици какав је некад био. Жао ми је што овај фестивал нема ширу публику, што се није мало шире промовисао да би дошли људи из региона, али мислим да је ове године заиста успео. Било је много добрих песама и жири је имао тежак посао. Бар пола од ових 13 композиција било је у конкуренцији за први три места, тако да нам је било тешко да одлучимо ко је први, други и трећи. Драго ми је што се наша одлука поклопила са укусом публике, будући да нисмо знали како је публика гласала. Победнике је издвојила аутентичност и емоција, специфичан звук, спој традиционалног и модерног. Они су донели нешто ново. Било је ту добрих бендова, рецимо Цвикертон заслужује једну од награда, али нисмо могли да га сврстамо, јер су углавном били појединци – гитара и вокал. Победници су се издвојили када се све комплетно сабере, дечко је отпевао савршено, одсвирао је савршено, тако да мислим да су заслужили победу“.
41. издању Фамуса претходило је отварање 5. Изложбе ручно израђених гитара, чији је идејни творац Горан Лазић из Сивца, а на изложби су ове године учествовали Ненад Николић из Новог Сада, Жељко Манојловић из Осијека, Вељко Петковић из Новог Сада, Радован Јовичић из Руменке, Дејан Баић из Новог Сада, Војин Марић из Новог Сада, Горан Лазић из Сивца и Бранко Шубић из Старе Пазове. Посетиоци су овом приликом могли да виде различите ручно израђене гитаре и да уживају у њиховим звуцима:
,,Ово је у неку руку традиција. Прошле године имали смо нешто слично, али ове године је још плодније, ширег је обима, са више посетилаца и градитеља и мислим да идуће године може да буде још интензивније. Имамо план за нешто много веће, али потребно је новца и подршке. Гитара је дрво, али направити од дрвета нешто из чега можете да изразите емоцију, то долази из душе. Треба имати смисла, воље, жеље, љубави, то је најважније“, рекао је Лазић.
Власник компаније која се бави увозом делова музичких инструмената, Сеад Лорбек, истакао је да је ово озбиљан занат, који захтева озбиљно знање, а оно што се најпре рачуна је ентузијазам:
,,Сви ови градитељи су наши редовни купци, пријатељи, сваки дан су код нас и то је разлог зашто сам овде. Био сам и раније на Фамусу, прошле године сам био веома кратко на овој изложби, а можда и главни разлог због кога сам данас овде је зато што је Горан Лазић наш одличан пријатељ и човек са великим ентузијазмом, великом енергијом и љубављу према музици и гитарама. И ја сам 2016. године, у оквиру новосадског Џез фестивала, у Српском народном позоришту направио прву изложбу градитеља. Било је прилично гламурозно, што опет ништа не значи. Ентузијазам људи је оно што се рачуна, без обзира на то како све изгледа. Ови момци су, девет година након те изложбе, и даље ту, нико није одустао, добри су и верни свом послу и проналазе тржиште, што је најважније. Није то уметност, то је озбиљан занат који захтева озбиљно знање, а озбиљно знање пре или касније стигне на наплату, тако да им желим срећу у будућности и надам се да ће их бити све више“.
