Положај Сивца

Положај Сивца у односу на конфигурацију земљишта на којем се налази, веома је карактеристицан за бачке прилике. Источни део села простире се на благим падинама лесне заравни Телечке, западни његов део на равном простору лесне терасе.

Или, изражено у кординатама, село се простире измеду 45. и 46. степена северне географске ширине и 19. и 20. степена источне географске дужине.

Телечка, пак, као нека врста висоравни, заузима централне пределе северне Бачке. Она својим удолицама, усецима, одсецима, разбија привидну монотонију равнице. Граница Телечке на истоку, југа и западу изражена је косама, високим од 10 до 30 метара. На северу, преко једне проширене зоне песка и леса, Телечка се спаја са Суботичком пешчаром.

Остали део Бачке сачињава тзв. лесна тераса, која запрема читав јужни део области до утока Тисе у Дунав;  затим уски појас источног дела до Тисе и западног дела до Дунава. Изгледа да је некада Дунав протицао испод самог подножја Телечке и створио на њеним обронцима негде благе, негде стрме лесне одсеке, који и данас постоје на многим местима.

Раније, на овом западном делу, на падинама Телечке и на лесној тераси, налазили су се пашњаци, а сада се сместило село. Некада село се налазило приближно четири километра источно од садашњег његовог положаја. Дакле, на самој Телечки. Данас је на томе месту ораница, коју становници, понекад, називају ,,Стари Сивац” или ,,Телекxáз”.

О истинитости померања села са Телечке на лесну терасу, постоји, осим народних прича, и доста уверљивих доказа. Тако, на пример, још пре коју деценију људи су приликом копања бунара, темеља за салашке зграде, а и на друге начине, на тој старој локацији, на Телечки, наилазили на грнчарско посуде и пољопривредна оруда. Неспорно је да су такви предмети припадали некадашњим становницима села. Поред тога, постоје и публикације о померању села у чију се веродостојност, с обзиром на аутора, не може сумњати.

Примера ради наводим тврдњу Николе Вукичевића. Ево што он о томе дословце каже:

Стари Опатин са свога дунавског острва где су се још и 1837. године виделе рушевине од старе цркве, пресељен је од коморске власти на садашње место; пустара Пачин, Моравица раздате су биле од стране коморских власти племицким породицама из Хрватске и горње Угарске као немешке курије на којима су племици ови своје јобаде насељавали. Чонопља и Крнаја остале су као коморска села а Стари Сивац премештен је са пустаре Телеxад на данашње место куда су доцније (1780) године и остаци Србаља из Пригревице Сент Ивана преселили се.

У истој расправи Вукичевић тврди да су се наведена померања и пресељавања извршила у времену од 1752. до 1760. године.

О узроцима односно разлозима померања села са старог на ново место могу се цинити разне претпоставке. Ипак, изгледа да је главни разлог био у томе што се на Телечки веома тешко долази до воде. На томе потесу, где је некада било село, нема никаквих извора и потока. И људи су, да би дошли до воде, морали копати бунаре. А до изданских вода на Телечки се не може доћи осим до дубине не мање од 18, а често 20, 30 па и више метара.

Ископати толико дубоке бунаре представљало је у оно време представљало је велике, напорне и ризицне послове. Поред тога, требало је у такве послове уложити и знатно новца. Само копање могли су обавити чланови домаћинства или томе послу вицни сељаци уз медусобну испомоћ. Али су се бунари такве дубине обавезно морали обложити циглом, јер би се без такве заштите земља обрушила и бунаре засула. А у оно време- половина XVIII veka , циглане су биле у нашим крајевима велика реткост. Када се при томе има у виду еда су се тада сељаци претежно бавили стоčарством, онда постаје јасно колико су им велике колицине воде биле неопходно потребне.

Међутим, на подручју лесне терасе, где се данас налази већи део села, до воде се долази веома лако. Налази се често само који метар, а некад и мање испод површине земље. Истовремено, на овом месту увек је било обиље површинске воде у барама и потоцима.

Сматрам да није искључено да су аустријске власти присилно помериле сељаке са старог на ново место. Ако узмемо као тачне године тога премештања које наводи Вукичевић, онда је таква претпоставка чак и вероватна. Било је то време када су аустријске власти увелико спроводиле своје планове за оспособљавање Бачке у значајно економско, политичко и стратешко упориште своје еспанзионистичке политике.

И са тога становишта, где су саобрачај и везе биле од нарочите важности, садашњи положај села далеко је повољнији од старог. Уосталом, то је најречитије потврдио развитак самог села и свега онога што је са тим у вези.

 

Текст је преузет из књиге Лазара ПЛАВШИЦА “Сивац 1579-1979 Буктиња у равници”

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *