Светионик у равници

„СИВАЦ СЕЛО У ЧЕТИРИ РЕДА ИЗДАЛЕКА НА ВАРОШ ИЗГЛЕДА“

         Овај сликовити бећарац, који се од давнина пева, говори нам да се ради о великом месту. И заиста, Сивац је једно од највећих села са око десет хиљада становника, смештено између „слатке Црвенке“ и боемског Сомбора, густо посејано на падинама телечке висоравни. Поред  дивних људи, углавном пољопривредно оријентисаних, Сивац красе и три цркве и Дом културе, који као светионик привлачи бројне заљубљенике у глуму, песму, игру и свирку.

Фолклорни ансамбл Дома културе траје већ пола века, а његови наступи и успеси као ниска бисера ређају се до данашњих дана. Од дечје до изворне групе, мушке и женске групе, певачко-играчко-глумачке дружине „Бачвани“, солиста, инструменталиста до оркестра са традиционалним инструментима – гајдама, фрулом, самицом, тапаном и тамбурама – сви заједно на једином путу чувања традиција и обичаја српског народа.

Оно по чему се Сивац препознаје, а везано је за културу, свакако су и два Фестивала, који трају већ много година. Први је ФАМУС (Фестивал акустичарске музике у Сивцу), прави аматерски бисер који је настао 1977. године, а траје и данас. Он окупља и промовише младе ствараоце и подстиче их у својим првим корацима на даљу активност из области акустичарске музике. Други, настао 1999. године, чува традицију војвођанских Срба староседелаца. То је „Ивањско цвеће“. Сваког шестог јула, већ дуги низ година окупљамо се око овог јединственог Фестивала, који је постао баштиник војвођанских Срба староседелаца. Сремци, Банаћани и Бачвани ту показују шта су сачували од заборава, све се то бележи, фотографише и снима, а наша војвођанска башта је све већа и шаренија. У конкуренцији стотинак сеоских приредби, наш Фестивал је 2010. године у оквиру манифестације „Рогаљ“ добио Златну плакету. Листови „Дневник“ и „Газдинство“, и њихови уредници и читаоци, препознали су вредност и значај постојања оваквог Фестивала и доделили му престижну награду.

Ове године Дом културе је изнедрио и нешто  сасвим ново на културној сцени наше општине –рођен је Фестивал смеха. Препуна сала орила се од смеха,  а коментари тв  гледалаца (ТВ „Среће“ и Кулска телевизија) дају нам за право да наставимо даље. Ето нам игара, а биће, ваљда, и хлеба.

Драмска секција „Велимир Сандић-Вељко“, Дома културе Сивац, има неколико квалитетних представа, које су обишле многа места широм Војводине и Србије („Клаустрофобична комедија“, „Адвокат Патлен“, „Ковачи“, „Госпођа министарка“…). Али на првом месту је свакако, комедија „Воз“, која говори о сукобу менталитета колониста из Црне Горе и мештана Сивца. Ова животна прича доводи до суза од смеха гледаоце у препуним салама. Представа је путем касета, а затим и ДВД записа одавно отишла изван граница наше земље. Једна од последњих представа је „Госпођа министарка“, која је после више година по први пут окупила велик ансамбл и створила могућност, за велике (по броју глумаца) пројекте који су следили.

У селу, у којем, нажалост, скоро ништа не ради, Дом културе Сивац може се похвалити изузетним резултатима у свим сегментима аматерског стваралаштва – фолклорном, драмском и музичком, и сврстава га у ред најуспешнијих Домова културе у Војводини и Србији. 1985. Године, Дом културе из Сивца, добио је највећу награду у области културе – ВУКОВУ НАГРАДУ, која их и данас обавезује и подстиче. Свега овог не би било, да није створен тим запослених у ком сви раде, по потреби, скоро све – глуме, свирају, певају, играју… Горан Јањуш, Злата  Пурић,  Гордана Мандић, Душанка Стијеповић, Стојан Воркапић , Мира Петревски и Максим Мудринић. Они предводе и праву армију аматера, њих око 300, чувајући традицију и подижући културни ниво у својој средини., а и шире.

Аутор текста     Максим Мудринић

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *