Festival akustičarske muzike u Sivcu – FAMUS je osnovan 1977. sa ciljem da promoviše akustičarsku svirku i pruži afirmaciju mladim, talentovanim muzičarima i kompozitorima. Zamišljen je kao takmičarski, a učesnike ocenjuje stručni žiri (poznati muzičari, pesnici, novinari, glumci…)
Osnovao ga je Maksim Mudrinić uz pomoć sivačkih muzičara entuzijasta i Doma kulture Sivac. Pre osnivanja FAMUS-a, Maksim Mudrinić je bio frontmen „Maksi“ grupe, koja je već tada imala iza sebe tridesetak tonskih zapisa i nekoliko hitova. Njihove pesme su se mogle čuti na somborskom radiju, gde su urednici bili Brana Plavšić i Zdenko Bakić i nesumnjivo su, svojim kvalitetom, skrenule pažnju na sebe. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja proboja na „Omladinski festival“ u Subotici, Mudrinić osmišljava koncept budućeg festivala u Sivcu, iz kojeg će se vrlo brzo roditi FAMUS. Krilatica ( podnaslov ) festivala se od 1977. pa do danas zadržao : „U ime muzike, ljubavi i prijateljstva“. Na „krilima“ ove parole mnogi su u narednim godinama sletali na FAMUS i uzletali sa njega oduševljeni.
Mada je početak bio izuzetno težak, festival je ubrzo našao svoj put. Od deset takmičara prve godine, mahom sa područja Vojvodine, došlo se vrlo brzo do 60-70 prijava za nastup na festivalu, tako da je broj odobrenih kompozicija bio oko trideset.
Podršku su dali Radio Sombor, Radio Subotica ( Franja Pinter ), Radio Kula, emisija „Randevu sa muzikom“ ( Bogica Mijatović i Vita Simurdić ), Petar Janjatović,Televizija Novi Sad, mnoge institucije, sponzori… Vladalo je veliko interesovanje za festival, učesnici su dolazili iz Beograda, Novog sada, Niša, Subotice, Sombora, Zagreba, Rijeke, Zadra, Sarajeva, Mostara, Ljubljane, pa čak i iz Mađarske. Kvalitet nije dovođen u pitanje, a u prilog tome govori činjenica da je pobednik FAMUSA automatski bio plasiran na „Omladinski festival“ u Subotici, koji je za mnoge bio nedostižan. Postojala je i nagrada u vidu besplatnog studijskog albuma, kao i neke male nagrade
( muzički instrumenti ) i plakete.
Tako je FAMUS u osamdesetim godinama 20. veka, napravio sebi širok put kojima su išli mnogi, čak i neki danas poznati muzičari : Alaksandar Barac, Maja Nikolić, Slobodan Trkulja… Zanimljivost je, recimo, da je grupa „Putokazi“ iz Rijeke pobedila na FAMUSU 1989., a samo koju godinu kasnije , promenivši ime u „Eni“, predstavljala Hrvatsku na Evroviziji. Slavko Matić, frontmen grupe „Zbogom Brus Li“, takođe je bio učesnik…
Pobednik prvog FAMUSA je bila „Maksi“ grupa, a zapažene rezultate su imali i na sledeća tri učešća. Nakon toga, Maksim Mudrinić prestaje da bude izvođač i potpuno se posvećuje festivalu i njegovom unapređenju, pa 1981. postaje Umetnički direktor festivala. Tih osamdesetih kreće, može se slobodno reći, zlatno doba FAMUSA…
Kada su u pitanju gosti FAMUSA i stručna lica u žiriju, mora se reći da je njihov broj veliki i da su svi oni dali ogroman pečat čitavom konceptu, kao i zadatak i obavezu da festival mora da zadrži ozbiljan nivo u smislu kvantiteta i, naročito, kvaliteta.
Neki od njih su : Jovan Adamov, Petar Janjatović, Peca Popović, Bogica Mijatović, Franja Pinter, Slavko Matić („Zbogom Brus Li“), Slobodan Trkulja, Bane Krstić („Garavi Sokak“ ), pesnik Duško Trifunović, Bora Čorba, Vlada i Bajka, Ljuba Ninković („ S` vremena na vreme“), Dejan Cukić, „Apsolutno romantično“…
Naravno, bilo je i uspona i padova i zlih ratnih godina… Festival je, ipak, odoleo svemu lošem i pokazao da je i dalje čvrst i da akustičarska muzika nije umrla. U zadnjih nekoliko godina, zbog slabe „kulturne“ infrastrukture, festival trpi, ali i pored toga uspeva da zadrži dostojanstvo i ugled. Ponovo smo uspostavili kontakte sa „Omladinskim festivalom“ i obezbeđujemo stimulanse za mlade muzičare i ponovo su nam dolazili gosti iz Banjaluke, Ljubljane, Zagreba, Zadra… Dom kulture, kao najviši svetionik kulturne baštine i savremenog umetničkog stvaralaštva našeg Sivca, zaista nastoji svim snagama da FAMUS bude večni simbol „Muzike, ljubavi i prijateljstva“ kao što je to uvek i bio i da bude uvek na visokom nivou koji, šta god zlonamerni diletanti govorili, definitivno zaslužuje. Pokazalo se…
25.09.2016. god.
Goran Janjuš
Maksim Mudrinić